Piše: Rajko Vasić
Vučić je savršeno izveo dva procesa:
- Pripremio zemljište za konačnu destrukciju.
- Pripremio svoj poraz.
U nekoj fazi, u ove dvije godine, Vučić je shvatio da će izgubiti. Vidilo se da gubi kompresiju. Zato je sinoć bio onako miran.
Da li bi Vučić pobijedio da je postrijeljao desetoro za nadstrešnicu? Ne bi.
Vučić je poražen bez tema:
- Nadstrešnica;
- Izdaja, predaja Kosovo i Metohija;
- Pristupanje nacistima, Briselu i Zelenskom;
- Odlazak u Srebrenicu i nepotpisano priznanje genocida…
Vučić je, po diktatu, da se razumijemo, ništa Vučić nije uradio sam, ništa odlučio, nikud krenuo, bez projekta i naredbe Zapada, Centrale NAM (Nedefinisani amalgam manipulacije), uništio političku scenu, uništio političke stranke. Čak i „svoju“ stranku, SNS. Iako je taj politički pretovareni konglomerat teško bilo ikada imentovati strankom.
Bez stranaka ne možeš da dobiješ izbore. Tvoja stranka privlači glasove, a druge stranke privlače druge glasove, čime se kontorliše uništavajući proces glasanja „protiv“.
Bez stranaka ne možeš da vladaš. Tvoja stranka ne može da pobijedi ako nema drugih stranaka. A i ako dobije izbore, neko će trebati uz vlast.
Vučić je Zapadu dao sve. Zapad je, i prije Vučića, zaposjeo Srbiju. Ali je on omogućio svakoj zapadnoj bagri da se instalira, od Soroša do Lezboša. On uzase nije imao nikoga koje Srbija. Sve mu je instalirano, počevši od SNS-a.
Nekoliko slojeva mreže koju je u Srbiji instalirao Zapad, u dvije godine, precizno su organizovani i upravljani. Ubacivale su se i nestajale teme, doziralo se kad šta zafali, tri prstića, malo krstića…
I sam Vučić je tome pomagao. Kad blokaderi posustanu, onih malo reklamira, malo podjari…
Jedno vrijeme je izgledalo da blokaderi jačaju Vučića.
Glavni cilj je bio opšta mobilizacija glasača „protiv“. Tu Vučić nije imao šansu, ni bilo koji Vučić.
To se može okarakterisati kao „Orbanov sindrom“. Iako je Orban gromada nacionala i suvereniteta, a Vučić obična izdajnička pizduljača.
Tako je Vučić, v sodelovanju sa Zapadom, doveo do temeljne destrukcije političke Srbije.
Njegova lista nije stranačka. Studentska lista nije stranačka.
Kome odgovaraju izabrani poslanici? Vučićevi, više, neće odgovarti Vučiću jer Vučić nema moć. A nemaju stranku. Studentska lista, pogotovu, neće nikome odgovarati.
Studentska lista je viši stadijum pretovarenog konlomerata nego što je bio SNS.
Potpuno je sumanuto, samouništavajuće, glasati za listu iza koje ne stoji niko, koju niko nije kandidovao i koju niko nije izabrao. Jer, glasovi „protiv“ su jednokratni politički proces. On se zatvara zatvaranjem biračkih mjesta. Ništa ih dalje ne zanima, a i da ih zanima, ne mogu ništa da učine, jer nema nikakvog mehanizma.
Za Srbiju je dobro što je izgubio Vučić. Za Srbiju nije dobro što je pobijedila Studentska lista. U Srbiji tako uvijek biva. Za Srbiju bi bilo dobro da je Vučića pobijedila velika nacionalna stranka.
Nu, Srbija, odavno, nema uslova za veliku nacionalnu stranku. I da ima, nju je trebalo da počne da gradi prije jedne decenije, uz velike i brojne lične i kolektivne žrtve.
Svejedno Srbi, politički Srbi, kojima je sve svejedno, nisu spremni ni za mnogo manje. Njihov krajnji domet je uživanje u padu nekoga koga su sami izabrali i održavali na vlasti.
Na sceni su sada anarhisti, paraljevica i amateri. Zapadaški sisodršci.
Za grupni seks ne treba, ali za vođenje politike i države treba znanje, umijeće i političko iskustvo. Akademik Saičić, vele…
Za Republiku Srpsku je dobro što je pao Šmitov lizodupac. Iako je, ponekad, u pauzama podržavanja ovdašnje opozicije, koristio Srpskoj.
Dodik je umio da ga natjera da daje neke pare iz Srbije u Srpsku. Vučić, kao nedovršeni a olinjali radikal, vidio je u tome neku svoju korist. Malo srpske mirisne note. Jer u Srbiji ne smije da srbuje.
Studentska lista neće to viditi jer joj ne treba nikakvo srpstvo i srbovanje. Pobijedili su blateći Srpsku i ovdašnje Srbe.
Sve to će pomoći Srpskoj da gleda sebe i u svoje stranke, u svoj dejtonski, ustavni položaj i u svoj nacionalni monolit koji je izgradila.
