Piše: Rajko Vasić
Ključna je za razumijevanje rezultata izbora.
Glasači su svi koji imaju pravo glasa.
Birači su oni koji izlaze na izbore.
Glasači za vlast
Obuhvataju birače za vlast i za stranke vlasti, ali i one koji ne izlaze na izbore.
Birači za vlast su članovi stranaka, ali i oni koji egzistiraju od državne administracije, iako najčešće nisu članovi.
Stranačka organizacija mobiliše jedan sloj novih birača, a održava kontigent dotadašnjih.
Apstinenti podržavaju vlast svojim neizlaskom. Oni bi podržali i suprotnu vlast.
Dakle, opozicija, kada se obraća vlasti, kudeći je, najčešće, obraća se i apstinentima. Oni neće lako reagovati kao glasači, da odmah promijene odluku i izađu na izbore.
Ali, treba voditi računa da je na toj strani možda tri četvrtine glasača.
Opozicija može imati koristi u novoj izlaznosti, ako je prelomno političko i nacionalno vrijeme, poslije rata, npr.
Glasači za opoziciju
Obuhvataju birače određene stranke, koalicije ili nekog lidera opozicije, ako je ustoličen. Uz njih su i slojevi birača koji su uvijek „protiv“.
To je fluidan i neodređen amalgam čiji izlazak na izbore zavisi od eksterne mobilizacije unutar kolektivne svijesti, uglavnom.
Tu su i manipulativni slojevi koji idu na varalice u parama ili pojedinci koji okupljaju birače jer će imati svoju neku poslovnu i pozicionu korist.
Slojevi birača koji su za politički program opozicije, najtanji su.
Opozicija ima najmanje svojih birača. U odnosu na vlast, koja ih, svojih ili „svojih“, ima nekoliko puta više.
Jasno je da je vlast uvijek u prednosti na izborima. Vlast može izgubiti vlast samo svojim greškama, da otvoreno radi protiv onoga što glasači smatraju nedodirljivim.
To „nedodirljivo“ se mijenja od nacije do nacije.
Kod Srba Srbije, malo je nedodirljivog. To su svejedno Srbi. Njima je skoro sve svejedno.
Vlast se može izgubiti i eksternim prevratom koji ima okus domaćeg. Srbija je to okusila 5. oktobra. I danas kusa.
Iz ove skice se može zaključiti ko će pobijediti na izborima u Srbiji.
