Piše: Rajko Vasić
Republika Srpska je sa Vučićem znala na čemu je. On nije ni krio. Otvoreno je pišao u istu tikvu, sa Šmitom. I patrijarh, i patrijarh.
Ali, Republika Srpska je uspješno vozila slalom u takvoj situaciji. Vođstvo je išlo u Srbiju, da budemo braća kad nemamo jedinstvo. Trpili smo izdajnika i lezbaču, iskamčili i koju paru. A, Vučić je i dalje bio za celovitu BiH, za Sarajevo.
Na ovim izborima, Republika Srpska je ojačala nacionalni monolit vlasti. To joj na unutrašnjem planu daje trasiranu čvrstu podlogu.
Za Srbiju, nije šteta što je izgubio Vučić. Srbija je toliko usrana, da više nije bitno ko vlada. Ni dosad se nije znalo ko vlada. Vučić je to prikrivao sumanoidnim obraćanjima.
Republika Srpska će morati da gleda i čeka.
Nepoznati amateri koji su pobijedili, grupa građana koja je na izbore prijavila „Studentsku listu“, ulični anarhisti, paraljevičarski bolesnici… neće moći tako lako da se snađu i da se profilišu. To je bulumenta oduševljenika kojima će se nevidljivo upravljati kao i studentskim protestima.
Neki Srdanović daje intervju hrvatskom tisku. To se ne radi. A naročito se ne pravda gdje je bio 1991.
Dosad je od „Studentske liste“ stiglo samo nekoliko izjava.
O Kosovu i Metohiji. Jedni kažu da će nastaviti dijalog, jedni kažu Kosovo je Srbija. Ko Dudek. Je l’ Regica bila nevina kad si je oženio. Neki vele da jest, neki vele da nije.
O Rusiji. Nećemo uvesti sankcije. Nisu u pitanju sankcije, u pitanju je tradicionalna bratska, vjerska, kulturna, slavenska, neraskidiva povezanost.
O Republici Srpskoj. Granica je fiktivna. Jeste, ali nije glavno pitanje Republika Srpska, već „BiH“ i Sarajevo.
Sve su to samo izjave bez koordinacije i podloge, jer ni sa kakvim političkim programom nisu izašli na izbore, da bismo mi znali da je to sljedstven, utemeljen, stav.
Republika Srpska će morati da čeka da se proceduralno odlučuje i staje iza stavova, u Narodnoj skupštini Srbije, u Vladi.
Srbija neće krenuti naprijed. U Srbiji je svaki sistem, Vučićev sistem. Kogod hoće da analizira, od Slobinog sistema pa dalje, lako će naći zajedničke temelje i trase.
Studenteri od toga ne mogu da se odmaknu. Oni neće moći da skrenu sa postjugoslovenskog puta Srbije. Oni su politički i nacionalni amateri i zato su i instalirani.
Zapad je mnogo postigao sa Vučićem, mnogo kapitalizovao, mnogo dobio, da bi, sada, zbog neke lažne demokratizacije i borbe protiv korupcije, dozvolio da sve to propadne.
Republika Srpska treba da zaboravi bilo kakvu mogućnost da iz Beograda dobije podršku za samostalnost. Uzdaće se u Rusiju i Izrael.
