Piše: Rajko Vasić
Apsurdno.
Amerika ih je, Dejtonom, spasila od kapitulacije, ostavila neki okvir naseobine koja se zove „BiH“, da se ne bi osećalo nostalgično, sve im izgradila… i sada može sve da im sruši.
Sarajmuslimani, Sarajevski politički krug (SPK), nemaju sposobnost da shvate svoju važnost i važnost drugih. To ih trajno eliminiše iz mogućnosti da imaju naciju i da imaju državu.
SPK je uvijek smatrao svoju važnost većom od važnosti Amerike. Tako su se naivno zavadili sa svima u „BiH“ i sa svima oko „BiH“. Jer su najvažniji. Dospjeli u poziciju Zelenskog.
EU, Njemačka, Ingleska i onaj Makarončić, pokušavaju da koriste Sarajevo protiv Amerike. A Sarajevo se uživilo, kao i Zelenski.
Stoga juče PIK, fantomsko samoproglašeno tijelo, kojeg Američani, u ovoj fazi, još uvijek priznaju, nije predložilo kandidata za visokog predstavnika koji bi mogao proći u Savjetu bezbjednosti UN. Nisu prihvatili ono što su predložili Američani.
Zato je danas stiglo, naizgled, diplomatsko, kratko saopštenje iz Američke ambasade u Sarajevu.
– Evropska neodlučnost i odustajanje PIK-a od vlastite dužnosti prema BiH prisiljavaju Sjedinjene Američke Države da preispitaju svoju ulogu u trenutnom međunarodnom prisustvu u BiH – ističe se u saopštenju Ambasade SAD-a u BiH.
Radi se o prijetnji. Može se to sto puta čitati na diplomatski način. U „trampizmu“, međutim, nemoguće je pronaći diplomatiju.
Nu.
Šta će to sve značiti za „BiH“, njenu unutrašnju slagalicu, za sarajmuslimane i unitarizam, za Republiku Srpsku? Pitanja su na koja nije moguće ni skicirati odgovor jer se moraju sačekati neki konktretni potezi i konkretne reakcije na njih. A to neće ići tako brzo.
Amerika, pak, ne može da se povuče iz „BiH“, zatvori Ambasadu i baci ključ u Miljacku, jer bi to značilo poraz pred trojkom MML – Merc, Makron, Lejen.
Britanci, sortirajući i koordinirajući EU, rade za Ameriku, samo se to još ne vidi. I, naravno, protiv Rusije.
Amerika će, dakle, imati konkretne poteze. Da li će oni biti srpski ili neće, nije bitno. Jer neće biti bosanski i unitaristički, što je dovoljno.
Stoga je važno koga će Republika Srpska izabrati na izborima u oktobru. Važno, jer mora da razumije tokove i događaje, da se bori, a ne da mlitavi po strani. I da ne bude izdajnik.
Republika Srpska ima šansu kakvu nije imala od potpisa u Dejtonu i Parizu.
