Ne mnogo.
Svaki prvi mart pokaže škart.
Narod kaže: Mart nosi škart.
Nama ga je donio.
Nu.
Jednog marta će Bosni i Hercegovini svanuti jebeno jutro.
I ovaj samoproglašeni praznik prvog marta, to pokazuje.
Kraj Bosne i Hercegovine zavisi od tri faktora:
- Od unutrašnje snage muslimanskog sarajskog unitarizma.
- Od okončanja Ukrajine.
- Od nezainteresiranih Hrvata.
Što je muslimanski unitarizam agresivniji, vijek BiH se brže skraćuje.
Nesreća je njihova, što muslimani nemaju jaku politčku snagu koja može da kaže: BiH nije Bosna. BiH nije naša. Imamo toliko koliko imamo. Srbe, Republiku Srpsku i Hrvate, ne možemo izbrisati. Možda možemo namoliti Hrvate da ne formiraju Herceg-Bosnu, ali morebit da smo zakasnili.
SDAIZ će učiniti sve da revitalizuje unitarizam. Da pedalj za unitarizam zadrže u svom vlasništvu i da oni mjere ko je patriota, probosanac, državljak.
Okončanje Ukrajine će oslabiti pozicije EU. Ona će biti najmanik na poljima američkog pamuka. EU neće imati mrkvu u vidu članstva i puta. Američani će pokušati stvari da rješavaju silom, uz sve manje učešće Briselaša. Nisam sigutan da će to donositi rezultate. I u samoj EU i okolo.
Postoji i treći nepovoljan faktor za BiH. Juče, prvog marta, vidi se da se Hrvati drže nazainteresirano. I da masovno prevladava saznanje da su ispali naivni onog prvog marta, da su nasamareni i namagarčeni, da Komšić nije najveća tragedija. Oni su bili na referendumu u korist muslimana, a onda proglašeni agresorom na BiH.
Nema načina da Hrvati u BiH, ikada više stanu na stranu muslimana i Sarajeva. Muslimani su ih izigrali, obespravili i ponizili. Mržnja između Hrvata i muslimana, mnogo je žešća nego između Srba i muslimana.
Vrijeme radi za Republiku Srpsku, čime se ne može podičiti skoro nijedan zemljurak sa srfrjišta.
Napisao: Rajko Vasić
