Piše: Rajko Vasić
U Republici Srpskoj se to svodi na sljedeće upozorenje: Ako poslanika ne kontroliše Srpska, kontroliše Zapad, a služi saraj-unitaristima.
U dosadašnjim mandatima, poslanike SDS-a, PDP-a, „Pravde i reda“… nije kontrolisala Republika Srpska. Zato su oni radili za „državu BiH“, za „državu Šmit“, za „državu EU neonacista“…
To može da bude gruba konstatacija. Još je grublja, i pogubnija, da nisu radili za Republiku Srpsku. To se ne može sakriti borbom protiv režima. Borbom protiv kriminala i korupcije…
Opozicija mora da se bori za glasove. Ništa ne donosi borba protiv vlasti. Opozicija nije istraga, sud, tužilaštvo.
Vlast, koja je izabrana od onih koji glasove ne daju opoziciji, nije režim.
Republika Srpska i u ovaj mandat ulazi sa velikom količinom mandata u Narodnoj skupštini, koje niko neće kontrolisati. Koji neće služiti Republici Srpskoj.
Male stranke, uopšte, dobijaju mali broj glasova. Njih ne veže nikakva ideja, ideologija, interes. To su glasovi „nako“.
Štagod uradi izabrani poslanik – dobro, loše, za Srpsku, protiv Srpske – niko neće reagovati. Oni koji su glasali za njega, to su već i zaboravili.
Dio poslanika malih stranaka kontroliše se koalicijom vlasti. Ali, veliki dio ostaje u plivajućem kursu.
Da su svi poslanici, Srbi, radili za Republiku Srpsku, Srpska ne bi u prošlom mandatu prošla to što je prošla, a opozicija bi dobila više glasova na ovim izborima.
Zapad je to, uglavnom, riješio polarizacijom na dvije velike stranke.
Ovdje, kod Srba, Srbi se prodaju vijekovima.
Tako će biti, u Srpskoj, i u ovom mandatu.
Potrebno je da nacionalni monolit vlasti radi na privlačenju, u Narodnoj skupštini, onih koji će zadržati svoj nacionalni orijentir. Da ne odu izdajnicima.
