Tu politiku provode i zastupaju amateri, analfabete, kreteni i bolesnici na političkoj sceni. Indukovani od zapadaša, koji su ih i odabrali. Jer, zapadaši, Šmitovci razni, ne žele ništa drugo osim rušenja vlasti i preuzimanja poluga države Srpske.
Analfabeti, razni, od Vukanovića, preko Srednjoškolca, do Profesora… sve to čine, pretvaraju to u političku aktivnost, objašnjavaju borbom protiv režima, govore onima koji su nekoj stranki dali najviše glasova, i stalno daju, da su njihovi izabranici najgori u selu, kriminalci, lopovi… I misle da će tako dobiti njihove glasove.
Otiđi u neko dvorište i reci čojeku da mu je žena kurva, pa ćeš viditi kako ti se glava kotrlja oko cejpala.
Svi ti opozicionari treba da se upute zašto Srpska pravoslavna crkva podržava svaku vlast. Vlast je organizaotor i opsluživač države. Bez države, nema opstanka. Biće Srba, biće vjernika, biće pravoslavlja, ali neće biti tvoje njive, tvog retka, tvog blaga.
Svako ko radi protiv vlasti, u Republici Srpskoj, radi protiv države Srpske. Ta djelatnost, kako vidimo, izborno nije produktivna. Što dokazuje da hoće vlast onaj ko je ne može dobiti na izborima. To je, uvijek, za prijeki sud.
Te protuve su i dobro prošle na izborima, previše su glasova dobili.
Opozicija u Republici Srpskoj, ta tužna galerija skakavaca, pedera, narcisoida, promašenih profesora… izgubila je ko Murat na Kosovu. Rasporena je.
Trebalo bi da shvate da sve glasove, koje su dosad i sad, dobijali, ne mogu da smatraju njihovima. Gdje su oni glasovi Jelene Trivić, za koje je mislila da su njeni i proglasila se predsjednicom? Gdje je pedeset hiljada glasova Balonačelnika?
Dakle, svi oni zavise od animacije, i manupilacije, latentnim glasovima „protiv“. Svojih nemaju.
To me dovodi do sljedeće konstatacije: Ne možeš dobiti izbore u Republici Srpskoj, a nikad ništa ne kažeš za Republiku Srpsku. Nikad se ne opredijeliš za Republiku Srpsku, nikad ne digneš riječ zaštite, obilaziš je ko da je kuga, ili kolera.
Političko umijeće, bitno za naciju i dravu, naročito u doba opstanka, mora da bude tako skrojeno da prepoznaje šta je prva i najpresudnija tema. Kad imaš temu, onda ideš među ljude. Treba ti mnogo ljudi. A ti misliš da jedan Šmit može sve da ih zamijeni.
SNSD je deset godina tabanao među ljude. Dok nije došao do pobjede. Dok sam radio, doveli su studente FPN-a da im ispričam nešto o stranci i organizaciji. Utušio sam ih, oni mladi, pola ne vežu, ne žive u tom svijetu. Na kraju, jedan student kaže: „Pa, stranka se svodi samo na glasove“. Ne na glasove, na ljude, na mnogo ljudi.
SNSD nije drastično osjetio pad izlaznosti, što znači da je svaki član juče bio dio mehanizma. Bilo je padova u raznim disciplinama, ali ne u procentu koliki je pad izlaznosti.
Nu, SNSD jest aktivirao organizaciju, ali još nije dostigao radnu temperaturu. Greška u Banjaluci, prije šest godina, dovela je do kvantuma nepodnošljivosti prema SNSD-u, zbog koga su i juče izgubljeni izbori od Blanuše, na području Banjaluke.
Blanuša nije najbolji pokazatelj. Konglomerat SDS-PDP pada. Nastavlja pad po 30.000 glasova svake četiri godine.
SDS i PDP su zajedno dobijali:
- 2014. godine – 220.000 glasova,
- 2018. godine – 190.000 glasova,
- 2022. godine – 160.000 glasova,
- 2026. glasova – 130.000 glasova.
Srpska demokratska stranka je za Narodnu skupštinu dobila nešto manje od „osigurača“ i „gurača“.
To je nacionalni kontigent glasova i za njega se treba boriti.
Očekujući da će u SDS-u da se dogodi nacionalno rukovodstvo koje sluša svoje članstvo i glasače.
Autor: Rajko Vasić
